У петак, 27. октобра, у Градском музеју Сомбор биће свечано отворена изложба Kолекција Павла Бељанског (поново) у Сомбору.

Градски музеј у Сомбору у 2023. години прославља значајан јубилеј: 140 година од формирања Историјског друштва „Бачко-бодрошке жупаније“, које ће прерасти у први сомборски музеј. Важну епизоду у његовој историји представља отварање Градског музеја у Сомбору 27. октобра 1945. године у новом простору изложбом 67 дела из колекције Павла Бељанског. Музеј, у чијем саставу је била и градска библиотека, отворен је у кући Јулија Ледерера где се и данас налази, а дела из колекције дипломате Бељанског била су део сталне музејске поставке све до 1952. године.

Отварање изложбе у сомборском музеју 1945. године као важан догађај у историји српске музеологије, остварено је ентузијазмом и сарадњом три пријатеља, истакнутих личности на домаћој културној сцени: сликара Милана Коњовића, првог директора сомборског музеја, књижевника Вељка Петровића, директора Уметничког музеја у Београду (данас Народни музеј Србије) који је свечано отворио изложбу, и дипломате Павла Бељанског, који ће 1957. године поклонити српском народу антологију уметничких дела југословенског модернизма. Већина дела излаганих у Сомбору између 1945. и 1952. године чини језгро те антологије, данас у сталној поставци Спомен-збирке Павла Бељанског.

Репрезентативна изложба у Градском музеју била je почетак јавног живота збирке Павла Бељанског, али и право откриће у време када је естетика социјалистичког реализма заузела негативан став према готово целокупном стваралаштву прве половине 20. века, као буржоаском и декадентном. Сомборска поставка остаје запамћена и као почетак процеса претварања приватне колекције у једну од најзначајнијих музејских збирки у тадашњој држави југословенских народа.

Изложба Kолекција Павла Бељанског (поново) у Сомбору ће обухватити избор од 27 репрезентативних дела из Спомен-збирке Павла Бељанског следећих уметника: Саве Шумановића, Јована Бијелића, Милана Коњовића, Петра Лубарде, Ивана Табаковића, Зоре Петровић, Стојана Аралице, Игњата Јоба, Недељка Гвозденовића, Пеђе Милосављевића, Мила Милуновића, Јефте Перића, Ивана Радовића, Марина Тартаље, Косте Хакмана и Марка Челебоновића. Тимским радом два музеја, биће организовани пратећи програми у виду ауторских вођења и едукативних радиoница за младе. Публика ће моћи да погледа изложбу до 26. новембра 2023. године.