Алтруизам и посвећеност заједници препознатљиве су особине новосадске уметнице и педагошкиње Данице Никић. Одрастајући у Будимпешти где је завршила болничарски курс 1913. године, она је већ на почетку Првог светског рата заједно са сестром Анкицом радила на збрињавању рањеника. Активно је учествовала у раду новосадских и југословенских добротворних друштава, као и културних и спортских удружења, клубова и хуманитарних организација (Матица српска, Планинарско удружење „Фрушка гора”, Подмладак Црвеног крста, Француски клуб итд). Од 1927. године Даница Никић предаје у Државној женској грађанској школи где је као разредни старешина извела генерације девојака које ће се ускоро укључити у друштвени живот Новог Сада. По личном избору и вољи уметнице, њено сликарство остало је у сенци педагошког и хуманитарног рада. После очеве смрти 1930. године, предала се добротворном раду, помажући школовање сиромашних, надарених студената. Међу њима, издвојио се протосинђел Јован (Бранко) Рапајић чије је образовање и интелектуални напредак финансијски помагала све до своје смрти.