ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова“

У четвртак, 24. октобра одржаће се промоција књиге „Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова“ ауторке мср Сање Кипроски.

Спомен-збирка Павла Бељанског је 2020. године покренула едицију о уметности „Нове перцепције“, засновану на идеји да се део издавачких активности музеја усмери ка објављивању научно утемељених, најновијих сагледавања уметничких феномена из историје и теорије уметности и ликовне критике. Као треће издање у едицији у 2024. години објављена je књига мср Сање Кипроски „Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова“, настала према мастер раду за који је ауторка 2022. године добила престижну Награду Спомен-збирке Павла Бељанског. У књизи Сање Кипроски обрађује се стваралаштво једног од најзначајнијих архитеката емиграната из Русије у Краљевини СХС/Југославији, који је захваљујући својој неисцрпној стваралачкој енергији и преданом раду оставио дубок траг у престоничкој урбаној структури.

Објављивање монографије о архитекти Николају Краснову омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Управа за културу Града Новог Сада.

Из рецензија:

Сања Кипроски слојевито описује, прецизно периодизује и прегнантно тумачи градитељски опус Н. П. Краснова остварен у престоници Србије. Радећи у њој од доласка са Малте 1922. године до смрти (8. децембра 1939), утиснуо јој је својеврсни печат властите уметничке естетике, умногоме засноване на принципима руског империјалног академизма. Као аутор, исказао се на грађевинама различитих габарита, типова и функција, почев од стамбених и пословних, до дворских, управних и сакралних. Посебно се афирмисао у архитектури монументалних државних здања. Дужну пажњу ауторка рада посвећује и Красновљевој делатности пре доласка у Краљевину СХС, као и еволуцији истраживања његовог опуса.

Иако је о Краснову последњих деценија често писано у домаћој културној историографији, мср Кипроски употпуњава представе о значају и вредности његовог рада. Понудила је методолошки савремену, концепцијски компактну, аксиолошки доследну и језички јасну интерпретацију.

Проф. др Александар Кадијевић

Рад је заснован на темељитом истраживању извора, разнородне архивске грађе и других, досада недовољно искоришћених писаних сведочанстава. Доследно полазећи од чињенице да су Красновљева дела примарни извори о његовој архитектури, односно о његовим делима, ауторка је, брижљиво сакупивши расположиве изворе, њих користила умешно и критички. Посебно истиче и аргументовано образлаже место и значај Красновљевих дела у архитектури и урбанизму Београда у деценијама после Великог рата. У обради градива су уважавана савремена начела историјско-уметничке струке што дозвољава да се начин рада оправдано сматра модерним.

За рукопис Сање Кипроски с разлогом се може рећи да је први потпун и свеобухватан преглед разнородног градитељског и уметничког стваралаштва Николаја Краснова оствариваног у Београду током седамнаест година.

Проф. др Марица Шупут