СВЕСТРАНИ УМЕТНИК НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ

Поводом обележавања 160 година од рођења Николаја Петровича Краснова и у оквиру Дана европске баштине, Спомен-збирка Павла Бељанског у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Града Београда реализује две поставке посвећене овом уметнику.

У  четвртак, 19. септембра у 20 часова у Спомен-збирци Павла Бељанског биће отворена изложба „Свестрани уметник Николај Петрович Краснов: акварели и цртежи“. Публику ће тим поводом поздравити мр Милана Квас, управница Спомен-збирке, а изложбу ће отворити проф. др Александар Кадијевић, редовни професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Други сегмент изложбеног пројекта реализује се у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, који ће, од 12. септембра 2024, приказати и поставку под називом „Свестрани уметник Николај Петрович Краснов: архитектонско наслеђе Београда“.

Изложбена поставка „Свестрани уметник Николај Петрович Краснов: акварели и цртежи” у Спомен-збирци, заснована је на монографији „Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова“  базираној на мастер раду историчарке уметности Сање Кипроски, који је 2022. годинe добио Награду Спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи мастер рад из националне историје уметности, одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Стваралаштво руског архитекте Николаја Петровича Краснова (Хоњатино, 1864 – Београд, 1939), дало је посебно обележје српској архитектури између два светска рата. Руски царски архитекта, припадник двора Романових, Краснов је након Октобарске револуције емигрирао у Краљевину Југославију, а његов долазак у Београд значио је стварање нове естетике града у којој се као посебан аспект издвајају монументална здања руске провинијенције. Његови архитектонски пројекти између осталих укључују пројектовање Зграде Архива Србије, Палате Министарства финансија Краљевине Југославије, али и радове на Палати Народне скупштине, Дворског комплекса на Дедињу и многим другим објектима који представљају део идентитета престонице и од којих су неки временом уврштени у споменике културе. Као архитекта изразитог уметничког сензибилитета оставио је за собом грађевине наглашеног ликовног израза, али и велик број акварела и цртежа кућа, сакралних и меморијалних објеката, ентеријера, намештаја и различитих архитектонских детаља. Излагањем Красновљевих цртежа и акварела културној јавности биће приказан део рада овог архитекте који до сада није био довољно осветљен.

Допринос у реализацији пројекта, пружиле су бројне институције које су уступиле дела за излагање и репродуковање у каталогу изложбе: Архив Југославије, Музеј науке и технике, Народна библиотека Србије, Музеј српске православне цркве, као и Народна скупштина Репубике Србије. Изузетну стручну подршку Спомен-збирка је добила и од проф. др Александра Кадијевића, ментора мср Сање Кипроски, који је истовремено рецензент текстова у каталогу изложбе и који ће поред других сарадника узети учешће у пратећем програму изложбе.

Реализацију изложби омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Секретаријат за културу Града Београда. Током трајања изложбе, одржаће се промоција монографије „Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова“ објављена захваљујући средствима надлежног покрајинског секретаријата и Управе за културу Града Новог Сада.

Илустрација: Н. П. Краснов, Дом Народне скупштине, Велика скупштинска сала, Београд 1939. (Музеј науке и технике, Београд)