Сталну поставку колекције Павла Бељанског чине дела из легата Павла Бељанског, у којој је суштински очувана идеја дародавца да експонате треба да повезује јединствена нит колористичког склада и ликовног ритма а не биографско-историјски или неки други музеолошки принцип.
Током времена, оваква замисао није претрпела знатне промене и иновације. Њена модерност је и данас у складу са тенденцијама излагачких политика заснованих на специфичности поетског и идејног концепта дародавца. Дела аутора различитих генерацијских припадности обједињују естетски принципи Павла Бељанског. Он је сматрао да су највише вредности сликарства „поетско осећање природе […] савладана техника и колористички дар”, да „ликовно стваралаштво подлеже законима живота”, и да су његове најзначајније одлике спонтаност, хармонија и унутрашња садржина. Поетику уметничких дела Бељански је поредио са музиком, на чему је засновао и излагачки концепт у простору пројектованом за колекцију: „Њихова осећајност и њихова изражајна средства варирају од камерног алегрета, до крешченда у фортисиму, где доминирају дувачки инструменти. И све се то слива у полифонију једне епохе.” Посебне целине сталне поставке чине садржаји намењени слепима и слабовидима Додирни и осети, и глувим и наглувим особама, са апликацијом на знаковном језику Музеј за све.
Осим дела из легата Павла Бељанског, изложбену целину употпуњују још два сегмента: Меморијал Павла Бељанског и Меморијал уметника.
