Етнографија у свету Видосаве Ковачевић

У оквиру пратећег програма изложбе „Било једном у Београду… Свет Видосаве Ковачевић“ Јелена Секуловић, музејска саветница Етнографског музеја у Београду и мр Јован Пејчић, историчар књижевности оджаће у суботу, 10. јануара 2026. године предавање о етнографији у окружењу Видосаве Ковачевић.

Током службовања Милана Ракића као српског конзула у Приштини (1908–1911), његова супруга Милица живи на Косову, док им се у више наврата придружује њена млађа сестра, сликарка Видосава. Та средина, истовремено географски обод државе и симболичко средиште националног памћења, постаје простор у којем сестре Ковачевић започињу тихо, ненаметљиво прикупљање текстилних предмета и рукотворина. Са Косова, сестре Ковачевић доносе делове традиционалне одеће, фрагменте веза, различите употребне предмете. У породичној кући Ковачевићевих у Београду, ти предмети почињу да живе нови живот: постају део грађанског ентеријера, естетски и емотивно прераспоређени – ни музејски, ни фолклорни, већ интимно присвојени. Управо из те кућне, приватне етнографске колекције потичу изложени предмети: прегаче из околине Приштине, рукав невестињске кошуље под називом ђурђевајка из околине Грачанице, појас са бадем пафтама, чарапе са сребрним везом. Они не сведоче само о богатству и разноликости народних ношњи, о вештини и умешности жена са Косова, већ и о једној грађанској кући у којој су ти предмети постали чувари памћења, успомена и културног идентитета.

Фото: Оливера Ковачевић, око 1910, породична заоставштина