Еманципаторска улога Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња

Даница Никић је остварила вредан ликовни опус који употпуњује слику о развоју српског сликарства у периоду између два светска рата, али је учинила много и на пољу еманципације жена у српској средини посебно наглашавајући значај њиховог права на стицање знања и неговања самосталног стваралачког израза. Током живота била је чланица бројних добротворних, женских и васпитних удружења (Добротворне задругe Српкиња Новосаткиња, Матице српске, Црвеног крста, Матице напредних жена, Женског савеза, Јадранске страже и Француског клуба). За шездесет и пет година постојања и рада Добротворне задруге удружене жене Новог Сада (1880–1945) постале су, пре свега кроз хуманитарни рад, важан чинилац у развоју друштва, помажући не само својим чланицама, већ и широј заједници. Захваљујући активностима Добротворне задруге Даничино сликарство први пут је представљено јавности највероватније 1929. године на изложби Задруге, у чијој је организацији учествовала њена сестра Анкица. Даница је несумњиво излагала своје радове 1933. године на изложби организованој поводом обележавања педесетогодишњице Задруге у Палати Хабаг у центру Новог Сада. Више о историји Добротворне задруге и учешћу сестара Никић у њеном раду представиће кустоскиња Ангелина Родић 29. маја у 19 часова.