Музејски предмети Спомен-збирке Павла Бељанског чувају се и обрађују у оквиру Збирке ликовне уметности, Збирке примењене уметности и Збирке архивске грађе. Све три су произишле из Основног и Документарног фонда музеја. За разлику од Основног фонда насталог на основу уговора из 1957. и 1965. године са Павлом Бељанским, који се не може мењати, Документарни фонд је отвореног типа и према својој структури представља важну допуну за разумевање личности колекционара, уметника из колекције и историје музеја. Формиран захваљујући идеји Павла Бељанског да Спомен-збирци поклони породичну архиву, преписку са пријатељима и уметницима, разноврсне документе, као и скице појединих уметника из колекције, Документарни фонд је званично установљен 1962. године.
ЗБИРКА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ
Збирка ликовне уметности подељена је на две целине: Основни фонд (колекција Павла Бељанског) и Ликовну збирку Документарног фонда. За разлику од Основног фонда који је као целина закључен смрћу дародавца 1965. године, Ликовна збирка Документарног фонда се стално допуњује и данас броји 790 дела у разноврсним ликовним техникама (уља на платну, цртежи, акварели, темпере, пастели, комбиноване технике, графике, скулптуре, рељефи, итд), набављених путем поклона и откупа. У њој је заступљено више од 120 аутора међу којима се истичу Надежда Петровић, Коста Миличевић, Бета Вукановић, Милош Голубовић, Урош Предић, Стојан Аралица, Марино Тартаља, Сава Шумановић, Ристо Стијовић, Пјер Крижанић, Лепосава Ст. Павловић, Небојша Митрић, Мира Сандић, Зуко Џумхур, Петар Омчикус и др. Оформљена и употпуњавана с циљем да помогне у изучавању живота уметника, уметничких токова и дела заступљених у колекцији Павла Бељанског, она је драгоцен извор за проучавање националне и југословенске уметности 20. века. У њој се налазе и ликовна остварења поклоњена приликом оснивања Меморијала Павла Бељанског, те у свом саставу обухвата широк временски период: од антике, преко ренесансе, барока и класицизма, све до модернизма и савремене уметности с почетка 21. века.
Подаци о делима из ове збирке и њиховим ауторима објављени су у каталозима: Цртежи и графике Спомен-збирке Павла Бељанског (2004), Ликовна збирка: од значке до монументалног платна (2007), Меморијал Павла Бељанског (2013) и Ликовна збирка Спомен-збирке Павла Бељанског (2013).
ЗБИРКА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ
Збирка примењене уметности настала је захваљујући породици Павла Бељанског која је, према жељи колекционара, 1966. године Спомен-збирци поклонила намештај, уметничка дела, библиотеку, колекцију плоча, униформу, ордење и његове личне предметe, ради оснивања Меморијала Павла Бељанског. Заснована на тада добијеним радовима примењене уметности, збирка данас садржи 55 предмета из периода између 15. и 21. века, као што су: таписерије фламанских мајстора, салонски намештај набављан између два светска рата у Берлину, Бечу, Паризу и Риму, литургијски и украсни предмети (декоративне посуде, медаље и значке са портретима уметника, поштанске марке са репродукцијама уметничких дела). Разноврсна по типу и времену настанка артефаката, збирка пружа бројне могућности за упознавање афинитета, личних простора, путовања, монденског и уметничког окружења Павла Бељанског, као и епоха у којима је формирана и траје његова колекција.
ЗБИРКА АРХИВСКЕ ГРАЂЕ
Њена обимност и разноврсност довели су до раздвајања на појединачне збирке. Данас их има укупно шест, у оквиру којих се чувају документи, знамења, књиге, реалије, грамофонске плоче, фотографије. Збирка архивске грађе данас броји укупно 3.423 јединице. Према разноврсности садржаја, предмети из ове збирке представљају вредно сведочанство и извор за нова проучавања колекционара и колекције, али и комплексних односа између уметности и друштвено-политичких збивања у националном, регионалном и европском контексту.
Збирка знамења
Највећи део Збирке знамења Спомен-збирке чине одликовања Павла Бељанског, уручена за унапређење дипломатске службе. Бељански је у каријери дугој скоро четири деценије примио више од двадесет одликовања од којих је сачувано седамнаест. Заједно са два примерка, млађег брата Николе Бељанског и сликара Јефта Перића, она данас чине Збирку знамења. Према културно-историјским, типолошким и естетским обележјима, одликовања Спомен-збирке се могу поделити у две основне категорије. Првој групи припадају национална одликовања из периода Краљевине Србије (1882–1918), Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918–1929) и Краљевине Југославије (1929–1945). Друга група је бројнија и чине је одликовања највиших редова страних земаља, најчешће заслужена посредовањем у успостављању дипломатских односа са ФНР Југославијом. Поред одликовања чувају се ретки примерци званичних указа, диплома и повеља Шпаније, Италије, Пољске, Белгије, Египта и Грчке. Када је 1966. године породица Павла Бељанског поклонила његову личну заоставштину намењену излагању у Меморијалу Павла Бељанског, међу драгоценим предметима нашло се и двадесет вредних одликовања.
Публикација Од Стокхолма до Београда кроз Збирку знамења (2014) пружа заокружену слику о настанку Збирке знамења у контексту друштвених и културних односа времена у којем је живео Павле Бељански.
Збирка грамофонских плоча
Збирка обухвата 87 наслова грамофонских плоча од шелака Павла Бељанског које су Спомен-збирци поклонили његови наследници 1966. године.
Бељански је набављао пажљиво, с колекционарском страшћу, репрезентативна издања Колумбија рекордса, Хис Мастер’с војса и других издавача. Куповао је класична дела Баха, Бетовена, Хајдна, Грига, Вагнера, Моцарта, Менделсона, у извођењима симфонијских оркестара попут Ројал Алберт Хола, Краљевске филхармоније из Лондона, Бечке филхармоније, Берлинске опере и других. Снимци концерата популарних савремених пијаниста Сергеја Рахмањина и Виљема Бакхауса, затим виолинисте Жака Тибоа и његовог триа са Алфредом Кортоом и Паблом Казалесом, сачувани су у збирци плоча Бељанског.
О посвећености Бељанског музици сведоче и сећања Недељка Гвозденовића на поподневна дружења у стану Бељанског: „Седимо тако заједно за ручком, око нас цела галерија, говоримо о сликарству. А после – музика. Грамофон старог типа са навијањем. Бељански је био изузетно педантан, брижљиво је брисао плоче и чувао их, што се каже, као зеницу ока. Трајало је то тако до четири-пет сати поподне, а затим је он одлазио на бриџ код својих пријатеља.“
Збирка реалија
У Збирци реалија чувају се лични предмети дародавца Павла Бељанског, чланова његове породоце и уметника из колекције (сликарски прибор и предмети из атељеа). Највреднији предмети у Збирци су лични предмети Павла Бељанског и свечано дипломатско одело, поклоњено музеју након дародавчеве смрти 1965. године. Овај примерак припада II класи одела израђених по Правилнику о изради и ношењу дипломатско-консуларне униформе из 1937. године, намењених секретарима и генералним конзулима на раду у иностранству при Министарству иностраних послова Краљевине Југославије. Протоколарна униформа из Спомен-збирке израђена је у италијанској радионици Енрика Кучија (Enrico Cucci) у Риму, познатог снабдевача Његовог Краљевског Височанства принца од Пијемонта – престолонаследника Умберта, како пише на постави дворогог шешира.
Збирка књига
О ширини интересовања и добром познавању неколико светских језика, сведоче фрагменти богате библиотеке Павла Бељанског. Један њен део из историје уметности он је 1964. поклонио Семинару за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а књиге из других области даривали су Спомен-збирци наследници колекционара 1966. године. Библиотека садржи 402 вредна наслова из филозофије, историје, књижевности (романи, приповетке, путописи…), историје права и дипломатије на латинском, немачком, француском, италијанском, енглеском и српском језику, обухватајући период од средине 18. до средине 20. века. Купљене књиге Бељански је накнадно опремао кожним, тзв. француским повезом, што библиотеци даје уједначен и луксузан изглед.
Збирка докумената
Збирка поседује вредна документа која се односе на порекло, живот и дипломатску каријеру Павла Бељанског и уметника заступљених у колекцији, као и на настанак и важне догађаје везане за сам музеј. Фонд збирке обухвата документе од краја 19. века и даље се допуњује, а данас садржи 2.329 јединица. Прве документе је поклонио колекционар 1961. године. Разноврсна по садржају, Збирка живо осликава породични круг Павла Бељанског, његова пријатељства са уметницима, кретања у дипломатској служби, откривајући нам из новог угла биографије многих значајних личности из света уметности и културе тога доба – Милана Кашанина, Исидоре Секулић, Јована Дучића, Вељка Петровића, Љубе Бабића и других.
Збирка фотографија
Збирка садржи више од песто фотографија које су током времена музеју поклањали Павле Бељански, чланови његове породице, уметници и њихови наследници, као и пријатељи куће. Најбројније су фотографије из личне и породичне заоставштине колекционара, као репрезентативни документи о окружењу и главним протагонистима у животу Павла Бељанског. У збирци се чувају и фотографије на којима су забележени боравци у градовима Европе, дружења с пријатељима, а из периода након Другог светског рата, као и фотографије из његовог службеног ангажмана као шефа Протокола Министарства иностраних послова ФНРЈ. Такође, уметници су Бељанском понекад слали уз писма и фотографије својих уметничких дела, док су касније музеју, они или њихови наследници, поклањали и личне фотографије.
Било да су појединачне или груписане у албуме, фотографије из ове збирке представљају аутентично визуелно сведочанство у ширем контексту европске и југословенске културе, као и оном ужем – најинтимнијим породичним и личним односима колекционара.
