У четвртак, 19. априла у 19 сати, у Спомен-збирци Павла Бељанског биће свечано отворена изложба Пастели Марка Челебоновића. На отварању публику ће поздравити мр Милана Квас в. д. управника Спомен-збирке Павла Бељанског, а у име оснивача Спомен-збирке, јавности ће се обратити Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине. Изложбу ће отворити др Ивана Симеоновић Ћелић, директор Музеја „Zepter“.

Један од стваралаца заступљених у колекцији Павла Бељанског, Марко Челебоновић, припада кругу интимистичких сликара изузетног колористичког сензибилитета и социјалном миљеу грађанске класе, из које је поникао и сам Павле Бељански. Највећи део живота провео је на релацијама Париз, Сен Тропе, Црногорско приморје и Београд, где у периодима (1947–1949) и (1952–1960) ради као професор на Академији уметности у Београду и утиче на формирање читавог низа уметника. Показујући наклоност ка уметничком стваралаштву још од ране младости Челебоновић у Паризу долази у атеље Антоана Бурдела (1922), а након скулптуре почиње да се бави сликарством, остајући му веран до краја живота. Дела која настају почетком тридесетих година, откупљује Павле Бељански за своју колекцију. Од средине педесетих година интензивно се посвећује техници пастела уз помоћ које на папир преноси и оживљава сопствени доживљај света. Колико је пастел за њега био значајан говори близу 400 изведених радова и неколико приређених самосталних изложби посвећених искључиво овој техници. Једна од њих одржана је октобра 1973. године у Малом ликовном салону у Новом Саду.

О ИЗЛОЖБИ

Избором од 23 дела биће приказан не само део једног од највећих опуса пастела у српској модерној уметности, него и правац у коме Марко Челебоновић као сликар интимистичке поетике постаје ближи проблемима реализације слике и њене симболике. Током времена Челебоновићеви радови у овој техници често су били ван жиже јавности, као што је био случај са „Мапом из Вараждина“, власништвом Владана и Јелене Челебоновић, пронађеном приликом недавног распремања породичног дома. Ова мапа, која садржи петнаест пастела, први пут је захваљујући Марковом брату Алекси Челебоновићу, приказана јавности у огранку дубровачке Галерије „Себастијан“ у Вараждину (1986). Након више од тридесет година, „вараждински“ пастели али и други радови у овој техници, сачувани у породици, премијерно су приказани београдској публици у Музеју „Цептер“ маја 2017. године. Осим пастела, поставка у Спомен-збирци Павла Бељанског обухвата и породичне фотографије уметника које се овом приликом први пут презентују јавности.

Опус пастела тематски прати Челебоновићеве слике изведене у уљу, често разрађујући исти мотив неколико пута, у различитим временским интервалима, као реинтерпретацију пређашњих слика. На пастелима Челебоновић представља призоре и жанр сцене из непосредног окружења, скоро анегдотског карактера, као и циклус „Калуђерице“. Како на сликама у уљу тако и на пастелима, може се пратити прелазак из снажне колоритне и готово засићене тонске фазе у такозване „беле пастеле“ карактеристичне по тек назначеном простору и благо осенченим површинама.

Богат пратећи програм изложбе укључиће тумачења поставке, пројекције филмова, промоцију нове монографије о уметнику у издању Галерије РИМА из Крагујевца, као и радионице за децу, а најширој публици изложба ће се приближити и током трајања националне манифестације Музеји за 10.