Ivo Kurtović (Sutivan na Braču, 1910 – Beograd, 1972) arhitekta i slikar; završio realku u Splitu, a studije arhitekture u Beogradu (1950).
Tokom Drugog svetskog rata boravi u Egiptu i u vojnoj bazi u El Šatu drži nastavu iz arhitektonskog projektovanja (1945–1946). Posle rata angažuje se na projektima obnove i izgradnje zemlje: radi u Ministarstvu građevina, u Jugoprojektu, potom u preduzeću Srbija-projekt.
Na arhitektonski fakultet u Beogradu prelazi 1958. godine za asistenta prof. Milana Zlokovića na predmetu Projektovanje zgrada; postaje docent, vanredni profesor i nakon pet godina šef Katedere za projektovanje. Radio je projekte za objekte stambene, upravne, poslovne, saobraćajne, turističke, obrazovne, kulturne i multifunkcionalne namene, enterijere, nameštaj, kao i urbanistička rešenja pojedinih gradova.
Njegovi projekti iz šezdesetih godina dvadesetog veka doprineli su utemeljivanju autorske škole beogradske moderne arhitekture. Među njegove najznačajnije objekte spadaju: Zgrada Osiguranja „Dunav” (1961), Spoljno-trgovinska komora (1961) i Narodna biblioteka (1972) u Beogradu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu (1961) i Upravna zgrada Hidroelektrane Đerdap u Kladovu (1975).